Formati zvučnih video zapisa i njihova obrada

 OBRADA ZVUKA 

 Zvuk putuje brzinom od oko 340 metara u sekundi.

   Zvuk nastaje promenom pritiska vazduha. Da bi se zvuk registrovao mora  postojati signal koji ga prenosi. Signal koji putuje do našeg uha je mehanička  promena pritiska vazduha i takav signal se zove analogni. Kako računar može da registruje samo digitalne signale, neophodno je pretvoriti analogni signal u digitalni.

  Taj postupak se zove digitalizacija i odvija se u tri koraka:

   1.Pomoću mikrofona zvuk se pretvara u analogni električni signal

   2.Pomoću zvučne kartice i njenog analogno-digitalnog konvertera (pretvarača)  analogni električni signal se pretvara u digitalni

   3.Digitalni podaci se kodiraju (encoding), oblikuje se poseban format i zapisuje u  zvučni fajl koji se čuva na disku (memoriji) računara.

                                   

                   

- Obrnut proces se zove dekodiranje (decoding).       

- Program kojim se kodira i dekodira zove se kodek (codec).

 

 Reprodukcija zvuka je obrnut proces od digitalizacije. Pomoću digitalno-analognog konvertera (pretvarača) u zvučnoj kartici digitalni zapis zvuka se pretvara u analogni električni signal (dekodiranje).Taj signal,doveden na zvučnike, proizvodi zvuk sličan originalnom.                        

                   

  Mera kvaliteta digitalnog zvučnog zapisa zove se Bit Rate. To je broj bitova    kojim je opisan zvučni zapis za vreme jedne sekunde.

  Jedinica za merenje Bit rate je KBit/s. Evo nekih primera kvaliteta zvučnog  zapisa:

• 4 KBit/s - minimalni kvalitet govora
• 8 KBit/s - "telefonski" kvalitet
• 32 KBit/s - "radio" kvalitet dugih i srednjih talasa
• 96 KBit/s - "radio" kvalitet ultra kratkih talasa
• 128 KBit/s - tipičan kvalitet audio zapisa
• 256-320 Kbit/s - približan kvalitet audio CDzapisa

  Kao što se može zaključiti, što više kilobita u sekundi, to je zvučni zapis kvalitetniji.

   FORMATI ZVUČNIH ZAPISA

Zvučni snimak je za računar samo niz brojeva. Postupkom komprimovanja se taj niz brojeva zapisuje u zvučnu datoteku. Način komprimovanja određuje kvalitet zapisa., pa otuda možemo razlikovati tri vrste audio formata:

 

 

 

• nekomprimovani
• komprimovani formati bez gubitaka
• komprimovani formati sa gubicima.

---

    NEKOMPRIMOVANI FORMATI

  Nekomprimovana datoteka zvučnog zapisa sarži originalan zapis brojeva sa snimka i mogu biti veoma velike, što zavisi od kvaliteta snimka i individualnih karakteristika zapisa.

  Najpoznatiji predstavnici ovog formata su:

• MIDI (Musical Instrument Digital Interface) - namenjen za razmenu informacija među elektronskim muzičkim jedinicama. (ekstenzija: .mid ili .midi)

                                             

• WAVE (Waveform) - matični format razvijen za korišćenje u Windows okruženju (ekstenzija: .wav)
• AIFF (Audio Interchange File Format) - Mekintosh format za digitalni zapis zvuka (ekstenzija: .aiff)                                                          

                      

  KOMPRIMOVANI FORMATI BEZ GUBITAKA

  Ovi formati su najbolji izbor ukoliko želimo da zadržimo izvorni kvalitet snimka, ali je   zbog veličine datoteke (koja je oko polovine veličine originalne datoteke) koriste samo   profesionalci.

  Najpoznatiji formati komprimovanja bez gubitaka su:

• WMA (Windows media Audio) - format razvijen od strane Microsoft-a; sastoji se od 4 različita kodeka (ekstenzija: .wma)

                                          

• FLAC  (Free Lossless Audio Codec) - format sličan MP3 formatu ali bez gubitaka u kvalitetu.

                                       

• WV - Wave Pack format (ekstenzija: .wv)
• APE - Monkey's Audio format (ekstenzija: .ape)                         

    KOMPRIMOVANI FORMATI SA GUBICIMA

  Ovi formati mogu biti do jedne desetine veličine originalne datoteke, jer su u njima   izostavljeni zvuci koje ljudsko uho jedva ili uopšte ne može da čuje (zvuci sa   frekvencijom od 20Hz do 20000Hz). Zato se ovi   formati koriste za prenos muzike   Internetom i za snimanje velikih zbirki digitalne muzike).

  Najpoznatiji formati komprimovanja sa gubicima su:

• MP3  - ove datoteke su zvučni deo MPEG formata (Moving Pictures Experts Group) i predstavljaju najpopularniji format za snimanje muzičkih datoteka (ekstenzija: .mp3, .mpga)

    

• Ogg Vorbis - open source komprimovani format sa gubicima, po nekima boljeg kvaliteta od MP3 formata iste veličine (ekstenzija: .ogg)

                                     

• AAC (Advance Audio Coding) - u odnosu na MP3 format postiže bolju kompresiju i ima veći Bit rate (ekstenzija: .aac)

                                                     

                                     

                       

 

    KONVERZIJA IZMEĐU RAZLIČITIH FORMATA

  Da bi dobili audio formate pogodne za preslušavanje na našim elektronskim uređajima,    a da pri tome  zauzmu što manje memorije,možemo izvršiti prebacivanj (konverziju)  jednog audio formata u drugi pomoću gotovih programa kao što su:

• Free Sound Recorder - program koji se koristi za snimanje zvuka i konverziju audio formata; podržava MP3, WMA i WAV format
• Switch Sound File Converter - besplatan program za konverziju preko 40 vrsta audio formata
• Format Factory - besplatan program koji služi za konverziju slika, audio i video formata                 

            

     IZVORI: 

     1. http://vokainformatika.weebly.com/obrada-zvuka/zvuk-i-racunar

     2. http://i7.oshrs.edu.rs/ii-obrada-zvuka/7-formati-zvucnih-zapisa-konverzija-             izmedu-razlicitih-formata-zvucnih-zapisa

     3. https://manicmaja73.wordpress.com/2015/11/15/zvuk-i-racunar/

     4. https://halkovicelvedina.wordpress.com/2016/05/31/formati-zvucnih-zapisa/

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.